Govorimo poezijom: "Put na Madagaskar" Olivera Guconić
Poeziju pišem uglavnom zbog preopterećenosti uma — mislima, emocijama, često nekom pokretačkom energijom, željom da nešto menjam, nekim tajnama koje žele da se nađu, makar, između redova, a nekad i potrebom da sama sebi pomognem. Kada nastane velika gužva u glavi, ja počnem da pišem, "Papir trpi sve". Neobično mi je da izgovaram svoju poeziju naglas, jer u tom momentu ona postaje stvarna, to nisu više samo moje misli napisane na papir. Postaje, nekako, tuđa, ali meni dobro poznata, kao da je ceo život znam - o svojoj poeziji rekla je mlada glumica, Olivera Guconić
Poštovani čitaoci, Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno
ostavljanje lažnih podataka.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi
ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve
poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti
prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju
proveru.
NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora
komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara: